Facebook nas prišluskuje?
Mnogo priča može se pronaći na ovu temu. Određeni tip automobile se reklamira
osobama koje razmišljaju da ga kupe, hrana za pse korisnicima koji su tu životinju
spomenuli tokom nekog neobaveznog razgovora, ili greb mapa sveta osobi koja je tu
mapu dobila za rođendanski poklon.
Ovakve i druge priče u kojima se pojavljuju reklame nekoliko trenutaka posle razgovora
o usluzi ili proizvodu koji se promviše u reklami, navele su mnoge da poveruju da se ne
radi smo o slučajnosti, te se sve češće mogu čuti tvrdnje da nas Facebook prisluškuje.
Iz Facebook-a više puta su demantovali ovakve optužbe. Pre par godina, jedna od
optužbi koja se proširila velikom brzinom bila je da kompanija koristi mikrofone telefona
korisnika, te da detektuje reči prilikom razgovora, a zatim na osnovu njih plasira
reklame i priče koje se nude u okviru news feed-a. Facebook je ovo demantovao i
ponovio da se reklame korisnicima nude isključivo na osnovu interesovanja i aktivnosti u
okviru mreže. Odgovarajući na optužbe potpredsednik Facebook-a Rob Goldman rekao
je: „I run ads product at Facebook. We don't - and have never - used your microphone
for ads. Just not true.”
To i nije potpuna istina. Facebook i Instagram koriste mikrofone mobilnih uređaja, kao i
mnogo drugih aplikacija, ali vi kao korisnik prvobitno morate da odobrite tu funkciju.
Ova opcija je neophodna za snimanje videa na Facebook Live ili Instagram Stories. Ovu
opciju aplikacija vam postavlja kao pitanje dajući vam mogućnost da dozvolite ili ne
dozvolite pristup prilikom instalacije. Takođe, pri obaveštenjima u opisu aplikacije na
Play store se ističe upotreba mikrofona (slika br.1). Ovu dozvolu možete opozvati u
svakom trenutku u podešavanjima Facebook aplikacije u vašem mobilnom telefonu
A sada – budite iskreni: Prilikom instalacije aplikacija da li pročitate sva obaveštenja,
politike privatnosti i razmislite koje dozvole odobravate? Ili, kao i najveći broj korisnika
pametnih telefona, po default-u preskočite sve tekstove i odobrite sve traženo kako
biste što pre instalirali aplikaciju i pokrenuli je. Neke aplikacije čak i ne mogu
funkcionisati ako im ne dozvolite pristup galeriji, mikrofonu, lokaciji…
Slučajnost! Mašta! Zavera! Neka su objašnjenja za slučajeve gde se reklama pojavi
odmah posle razgovora o nekom proizvodu ili usluzi.
U zavisnosti koliko vremena provodite na internetu, dešava se da vidite desetine, neki i
stotine reklama u toku samo jednog dana na Facebook-u i Instagramu. Mnoge od njih i
ne primetimo. Moguće je da se, s vremena na vreme, reklamira i neki od proizvoda o
kojima ste nedavno razgovarali, pa ćete takvu reklamu odmah primetiti, jer je sećanje
na razgovor još uvek sveže. Dešavalo vam se da naiđete na neku zanimljivost ili reč i
odjednom je počinjete uočavati svuda oko sebe.
Ova pojava se u psihologiji stručno naziva Baader-Meinhof fenomen , poznata i kao
iluzija učestalosti, a postoji mnogo pre Facebook-a.
Posle skandala sa Cambridge analytica, tužbi koje protiv Facebook-a pred sudovima
vode Belgija i Holandija, zabrane i ograničenja koje je uvela Francuska i još dosta
drugih procesa, da li je opravdano što sumnjamo da nas Facebook prisluškuje? Ili se,
pak, pomenuti psihološki fenomen može ponuditi kao racionalno objašnjenje? Da li
postoji teorija zavere? Ili ipak pridajemo preveliki značaj Facebook-ovom marketinškom
logaritmu?
